O našim kućama

Sledeći višedecenijski entuzijazam profesora arh. Božidara Petrovića, na istraživanju i primeni iskustava narodnog graditeljstva, projektni centar “Logistika“ se trudi da ta iskustva transponuje i prilagodi potrebama današnjih investitora, zadržavajući metodologiju i iskustva naših predaka u izboru lokacije, materijala, rasporeda prostorija i dr. Ta iskustva je moguće primeniti kod javnih, proizvodnih i stambenih objekata. Zašto smo u poslednjih pola veka zaboravili ili skrajnuli naše viševekovne graditeljske i arhi-tektonske domete, ozbiljno je pitanje a odgovori nisu laki.

Profesori Božidar i Zoran Petrović, samo su zagrebali po riznici našeg arhitektonskog pamćenja, a na nama je da, koristeći savremenu tehnologiju i opremu, ta rešenja i iskustva sačuvamo, izučavamo i ugrađujemo u nove projekte. Projekti prikazani na ovom konkursu su samo deo objekata na koje smo ponosni, jer se bez naše namere uklapaju u svetski trend povratka zdravoj hrani, zdravom stanovanju, oblačenju, muzici i dr. Poštujući svoju tradiciju, kritički se odnoseći prema njoj, stvaramo preduslove da narod kome pripadamo u arhitekturi stoji rame uz rame sa ostalim narodima Evrope.

UPORIŠTA ZA BUDUĆNOST

U svojoj knjizi „Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj“, profesor Božidar Petrović je, sem ostalog, napisao: „Građenjem se prepoznaje narod, njegov duh i identitet. Veština građenja oduvek je bila odlika onih zajednica koje su umele da odolevaju svakovrsnim iskušenjima.Stepenom graditeljskog umeća obezbeđivani su ne samo uslovi za opstanak, već i uslovi za sve vidove prosperiteta. Narod koji je umeo veštije i moćnije da gradi, određivao je meru svoje egzistencije, stvarajući sebi sigurnije uporište za budućnost. Razlozi nestanka civilizacije u kojima su ostvarena velika arhitektonska dela bili su u sferama potpuno izvan graditeljskog stvaralaštva“.

BLAGOSLOV PATRIJARHA

- Još 1995. godine, na samom kraju ratnih zbivanja, sa blagoslovom patrijarha srpskog gospodina Pavla, rukovodstvu Republike Srpske predstavili smo našu ideju i planove. Reč je o prilagođavanju oblika kuća koje su karakteristične za tamošnju teritoriju: krajiška, podrinjskoromanijska, posavska i hercegovačka. Sada imamo istorijsku priliku da na teritoriji daleke Australije, u Sidneju, tamo gde živi mnogo Srba, usmerimo gradnju veoma značajnih objekata čije podizanje finansira naša pravoslavna crkva. Naravno, sve uz poštovanja srpske graditeljske tradicije. Reč je o budućem koledžu, jedinstvenoj visokoškolskoj ustanovi u pravoslavnom svetu, izgradnji centra za negu starijih osoba, penzionersko naselje i domova za ljude u poodmaklom životnom dobu – ističe gospodin Slavoljub Zakić.

DELA ZA PONOS

Ono što je projektni centar „Logistika“ uradio posle višedecenijskog urbanističkog haosa zaista može služiti za primer. U svakom pogledu, od srpskog groditeljskog simbola do funkcionalnosti i uzdizanja ekoloških normi na svetski nivo. Poduži je spisak onoga što su uradili i rade, a na nje-mu su: nastavna baza Šumarskog fakulteta u Kraljevu, objekti u Banji Vrujci, škole i kuće u kolubarskom kraju, dva hotela u Guči, nekoliko etnosela, stambene zgrade u Zubinom Potoku, Vladičanski dvor za Žičku eparhiju, konak sestrinstva manastira Sveti Nikola kod Raške, Doma zdravlja Zubin potok, rekonstrukcija dva konaka za manastir Zočište na Kosovu i Metohiji, rekonstrukcija crkvenog doma iz 19. veka u Dobanovcima kraj Beograda, rekonstrukcija zadnje fasade duhovnog centra „Nikolaj Velimirović“, u Kraljevu (bivši vladičanski dvor dok je bio vladika Žički), rekonstrukcija mehane iz 19. veka u selu Laznica – Žagubica (objekat pod staranjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture), etnodomaćinstvo kod manastira Đurđevi Stupovi… Trenutno se radi glavni projekat rekonstrukcije zgrade Skupštine opštine Aleksinac (2.500 kvadratnih metara). Objekat je takođe pod zaštitom. U toku je priprema projektne dokumentacije za sportsko-rekreativni kompleks „Izvor“ – Žagubica sa teniskim terenima, otvorenim i zatvorenim bazenom, dva hotela… Uostalom, mnogo korisnih informacija i uputstava možete naći na sajtu: www.srpskekuce.com

BISERI

Mnogo je objekata koji odišu duhom i tradicijom našeg graditeljstva. Celokupno gradsko jezgro Prizrena, iako građe-no mahom u 19. veku, pojam je estetskih vrednosti, funkcional-nosti i čistote koja bi se sadašnjim rečnikom mogla nazvati: poštovanje ekoloških normi. To je dokaz da je još u ono vreme postojao visok nivo kulture stanovanja. U kopaoničkom selu Simičište, opština Leposavić, nalazi se kuća s kraja 19. veka i nekoliko štala i senjaka (s početka 19. i početka 20. veka). Tamo je nekada bila granica između Srbije i Turske. Iako je reč o takozvanoj pletari, zidanoj od blata i slame, odolela je mnogim godinama i zemljotresima ko-ji nisu retkost u tom kraju. Iako bez velike škole i arhitektonskog obrazovonja, njen graditelj je očigledno imao istančan smisao za prostor i proporciju. To delo vredi obnoviti i sačuvati iz mnogo razloga. Slični objekti postoje i u nekoliko potkopaoničkih sela kao što su Crnatovo, Ostraće, Obadi, Rodelj…

Opet se selimo u gradsku sredinu. Kraljevo i čuveni gospodar Vasin konak. Ca njegovog balkona je vladika Velimirović održao poznati govor protiv konkordata. Zgrada je biser arhitekture tog vremena, veoma funkcionalna i danas. Sada je duhovni centar koji nosi ime velikog vladike.

Kuća trgovca Malog Riste u Pirotu toliko je autentična da su u njenom ambijentu snimljeni mnogi kadrovi filma „Zona Zanfirova“. Gazda jeste bio imućan, ali ne mnogo obrazovan. Međutim, to mu nije smetalo da poštuje tradiciju i svojoj kući da najbolji pečat naše arhitekture.

Dijagonalno od beogradskog hotela „Moskva“, u ulici Srpskih vladara, nalazi se Igumanova palata. To je orhitektonsko delo koje sadrži elemente naše tradicije i duhovnosti. Pravi biser. Na njenom vrhu se nalazila kompozicija koja prikazuje igumana sa siročićima. Posleratna vlast je skinula tu kompo-ziciju i eto ideje za pokretanje inicijative oko njenog vraćanja.

Još smo u Beogradu. Na uglu, preko puta Beograđanke pleni svojim izgledom zdanje sadašnjeg Studentskog kulturnog centra. Poznato je da se radi o Oficirskom domu iz vremena Milana Obrenovića. Ima još bezbroj objekata po našim varošima i selima, a nama ostaje samo da htenja i snove njihovih neimara prilagodimo vremenu današnjem i savremenim potrebama čoveka. Radićemo ono što čine svi ozbiljni narodi Evrope – naglašava inženjer Zakić.